Србија, званично Република Србија, је земља која се налази на раскршћу централне и југоисточне Европе у јужној Панонској низији и централном Балкану. Суверена држава граничи Мађарску на сјеверу, Румуњску на сјевероистоку, Бугарску на југоистоку, Сјеверну Македонију на југу, Хрватску и Босну и Херцеговину на западу и Црну Гору на југозападу. Земља тврди да граница са Албанијом пролази кроз спорну територију Косова. Становништво Србије је око седам милиона. Његов главни град, Београд, спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Насељени још од палеолитског доба, славенске миграције на Балкан у 6. стољећу успоставиле су неколико суверених држава у раном средњем вијеку, које су понекад номинално признавале државу притока византијске, франачке и мађарске краљевине. Српска краљевина је добила признање од стране Ватикана и Константинопоља 1217.
године, достижући свој врхунац 1346. године као релативно кратко српско царство. До средине КСВИ века, целу савремену Србију су припојиле Османлије, понекад прекидане Хабсбуршким царством, које је почело да се шири ка Централној Србији од краја 17. века, задржавајући упориште у данашњој Војводини. . Почетком 19. века, српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију. После катастрофалних губитака у Првом светском рату и каснијег уједињења бивше Хабсбуршке круне Војводине са Србијом, земља је суоснивач Југославије са другим јужнословенским народима, која би постојала у различитим политичким формацијама до југословенских ратова деведесетих година. Током распада Југославије, Србија је формирала унију са Црном Гором, која је мирно распуштена 2006. године. Парламент покрајине Косово је 2008.
године једнострано прогласио независност, са мешовитим одговорима међународне заједнице. Србија је чланица УН, СЕ, ЦЕРН, ОСЦЕ, ПфП, БСЕЦ, ЦЕФТА, а приступила је СТО. Од 2014. земља преговара о приступању ЕУ са перспективом уласка у Европску унију до 2025. године. Од 2007. године Србија се формално придржава политике војне неутралности. Економија вишег и средњег дохотка са доминантним сектором услуга, затим индустријским сектором и пољопривредом, земља се рангира релативно високо на Индексу хуманог развоја, Индексу друштвеног напретка, као и глобалном индексу мира.